"On je bio ljubav moja prva suza sto je pala,taj sam osmeh...:("...znam ga odavno.VOLIM ga vise od svega,sve bi ucinila za njega,a opet sam ga izgubila...sama na svetu bez njega ja ne zelim ici dalje...ali moram...dan za danom,tako idu ja sam sama on sa drugom...Bio mi je sve.I sada je,ali ja za njega jednostavno nisam bitna,i ovo dok pisem opet ona tuga mi probada srce...Zelim poceti ispocetka,ali upravo tada dodje on javi se ono smekerski i kaze"Dje si Crna..Sta ima,nema te nesto,bas bih voelo da te vidim" i opet moje srce je negovo,ma kuca za njega...zna on samnom da se Igra bas kao da mu nisu bita moja osecanja!Zelim da zivim zivot novi,neko druzi zelim biti,ali ja to ne mogu.Kisa je,secam se zadnjeg sastanka,i tad je padala kisa,isto kao da nebo nije zelelo da se to desi,nisam trebala da idem...ostala bih kuci na sigurnom,i mozda bi bilo drugacije ili ne bi??? U svakom slucaju ja ostajem ovde,cekam ga na starom mestu.Zelim da idem,ali srce nece,osvrcem se nema ga....sama sam,jedino jos snovi mi ostaju,ali sta mastam ja???Toliko ga voli ostala sam bez njega a opet zelim biti sa njim.Jedina moja ljuab sad nije tu.Sada je on nekoj dtugoj sve,nekoj drugoj poklanja svu paznju i onu "LjUBAV" koju sam ja nekada sama uzmiala,zar sve moram uzeti sama?I sada placem,suze niz lice...."VOLIM TE DRAGI,JA TI TO NE MOGU SKIRTI,I NECU ZNAJ TO!"
Нема коментара:
Постави коментар